Poput dina se uzdižem i padam,preplavi me osjećaj sigurnosti a onda padam,klizim poput pijeska,propadam pa opet nakon nekog vremena ponovo uzdižem.Da tako moj život ide,iz dana u dan,sve mi je poput pijeska u ruci kada pustiš da lagano klizi kroz prste,odlaze mi drage osobe,nose sa sobom ono nešto posebno a ja ostajem prazne ruke.

Ova moja ruka tako malo traži a zauzvrat toliko puno daje.Tko zna,možda jednom doživim to čarobno jutro u zagrljaju nečijem,možda isperem gorčinu i burnu oluju u sebi,možda na tren uđem u nečije srce ,možda suza kane od radosti a ne tuge.Želim ljubiti kao more obale,vratiti vjeru u ljude,u život,ne želim ostavljati vjetru svoje osjećaje da lutaju vremenom.